Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (14)

Odlomak iz romana (14) — Autor jekastrelac @ 13:13
 
     "...Dva čoveka neverovatno nalik jedan drugom posedovali su njen um, njeno srce, njeno telo, a ona je stajala između njih kao po kazni, nemoćna da im se odupre, mada je znala da će to morati da uradi pre ili kasnije, barem jednom od njih..."
 
     "...Dok se peo uz stepenice srce mu je ludački udaralo u grudima. Nikada mu ni za jednom ženom nije tako udaralo srce. S Ninom se osećao kao dečak, zaljubljen i nespretan, sa strepnjom iščekujući njihov susret. Kada je pozvonio na vrata, čuo je njene korake kako postaju sve bliži, zatim škljocanje brave i konačno to lepo tugom prekriveno lice.
     Stajao je pred njom, a Nina se pitala nije li sve ovo samo san iz kog će se probuditi mokra od znoja i sa snažnim bubnjanjem u grudima..." 
 
     "...Jedan trenutak su samo ćutali. Upijali su jedno drugo očima u kojima je gorela želja. Snažna hemijska reakcija koja se odvijala među njima pretvarala je njihova tela u dve užarene mase koje su žudele da izgore u plamenu strasti..."
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 
 

PISANO SRCEM (13)

PISANO SRCEM (12) — Autor jekastrelac @ 13:29

     "...Daniju se osmeh zaledio na usnama. Pekle su ga varnice iz njenog pogleda. Ne, to nije bila ona Nina koja je plakala za njim onog kišnog popodneva pre deset godina. Hteo je da bude fin s njom, ali ona je igrala grubu igru. Zbog nečeg ga je prezirala i bio je rešen da otkrije razlog tog prezira..."
 
     "...Nina je ostala bez teksta. Porumenela je. Postidela se. Htela je da izigrava veliku devojčicu, a ponela se kao razmažena balavica. Dani je mirno rekao šta je imao, ispao je džek, a ona... Šta bi mu rekla? Istinu? Nije skidao pogled s nje. Plašila se tog pogleda. Čekao je odgovor. Podrhtavala je, ne od hladnoće, već od njegove blizine. I posle toliko godina jedva je odolevala porivu da ga dotakne, da spoji svoje usne s njegovim..."
 
     "...Još više joj se približio tako da su stajali tik jedno uz drugo. Moglo se čuti samo disanje i snažni otkucaji njenog srca. Bilo je prekasno. Želela ga je. Sada, odmah, potpuno. Neće učiniti prvi korak. Ako želi neka je uzme, neće se opirati, ako ne, neka se okrene i ode. Neće joj biti krivo, nikada ga i nije imala da bi mogla reći da ga je izgubila..." 
By
Jelena Stanojev 

 
 
 
 
 
 

PISANO SRCEM (12)


     "...Kristijan nije rekao ništa. Provukao je prste kroz kosu i osvrnuo se oko sebe, a onda naglo privukao Ninu sebi i svojim usnama poklopio njene. U tom trenutku zaboravio je na sve razlike među njima, želja ga je obuzela i ruke su mu instinktivno krenule niz njene bokove. Osetio je njene prste u svojoj kosi i to ga je ohrabrilo da nastavi, da poljupcima prekrije njen vrat i gola ramena, da otkopča korset koji je kliznuo na pod otkrivši njene čvrste i oble grudi..."
 
     "...Danijel je začuo ženski kikot iza sebe i kad se okrenuo ugledao je Anđelu kako mu ide u susret sa nekom devojkom. Iz daljine i u polumraku nije mogao da proceni o kome se radi, pretpostavio je da je jedna od devojaka koje je upoznala večeras. Kada su mu se približile i mesečeva svetlost obasjala njeno lice, ona mu se učinila vrlo, vrlo poznatom.
     Nina je nemo zurila u Danijela. To je on. To je on. To je on, neprestano joj je odzvanjalo u glavi. Njen Dani. Prepoznala bi ga među hiljadu. Knedla joj zapela u grlu, jedva se držala na nogama, nije bila svesna ničeg drugog sem njega i njegovog prodornog pogleda..."
By
Jelena Stanojev 
 
 

PISANO SRCEM (11)

Generalna, Odlolomak iz romana (11) — Autor jekastrelac @ 18:26
 
     "...Od one večeri kad je osetila slast njegovih usana, leptiri u stomaku nisu joj davali mira. Bezbroj puta je dolazila u iskušenje da okrene njegov broj i odustala kad bi joj se prst našao na dugmetu za poziv. Bila je zbunjena. Volela je da misli na njega, a u isto vreme se trudila da to ne čini. Uprkos želji da ga potisne, njegov lik je uporno proganjao gde god bi se našla ili šta god radila. Kad bi tonula u san i budila se izjutra. Dok bi mlaz tople vode pod tušem klizio njenim telom. U pauzi za ručak. U pesmi na radiju. U zvezdanom nebu. U zraku sunca. U svemu što lepo miriše. Svuda samo on. I posle njega, opet on..."
 
      "...Oprosti mi Nina, oprosti što te napuštam...Danijelove reči isplivale su iz nekog dela njenog uma, tamo gde su pre deset godina ostale urezane i sudarile se s Kristijanovim rečima stvarajući buru emocija od kojih su joj suze potekle niz obraze. Kao da se nalazila u vremenskoj dimenziji razapeta između prošlosti i sadašnjosti..."
 
By
Jelena Stanojev 
 
 
 

 

Powered by blog.rs