Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM

Umorna sam... — Autor jekastrelac @ 18:16

„Šta ti je?“, pita me, prilazeći mi s leđa. Osećam njegov dah na potiljku, ali to više nije ono slatko golicanje od koga bi me žmarci celu proželi. Okrećem se i susrećem njegov pogled, neistraženo plavo more u koje sam se rado utapala, uprkos njegovoj hladnoći.

„Umorna sam“, kažem.

On sleže ramenima.

„Od čega?“

Njegovo pitanje pokreće sve one neizgovorene, potisnute reči koje poput oslobođenih ptica poleću s mojih usana.

„Od tvog ćutanja, od tvoje ravnodušnosti, od hladnoće tvog pogleda. Od tvojih nesanica, tvojih uzdaha, tvojih zurenja u prazno. Od tvoje prisutnosti i kada si odsutan, od tvojih skrivenih mejlova i SMS-ova, od nepoznatih brojeva na tvom telefonu na koji bih se slučajno javila i začula nepoznati ženski glas. Umorna sam od tvojih kašnjenja, od izgovora i izvinjenja, od zaboravlljenih datuma, od nejavljanja na telefon. Od tvojih kasnih izlazaka, od povrataka u cik zore, od mirisa druge žene na tebi, od tragova karmina na tvojoj košulji. Umorna sam od poljubaca tek radi reda, od dodira koji odavno nisu ono što su bili, od mlakih zagrljaja. Umorna sam od neprospavanih noći, kada ležiš kraj mene okrenut mi leđima, od buđenja i tuge koju bih osetila kad bih ugledala praznu stranu postelje. Od uzaludnih pokušaja da odgonetnem tu tajnu koju nosiš u sebi, od tvog izgleda večitog tužnog dečaka, od čitanja između redova... Umorna sam od tebe, od sebe pored tebe, od svega.“

Zatim tišina. Samo otkucaji zidnog sata i srca u grudima. Njegov pogled pada na kofer pored kreveta, kofer u koji sam spakovala svoje stvari, bez fotografija i sitnica koje bi me podsećale na godine protraćene pored njega.

„Čemu to?“, pita. Gleda me zbunjeno.

„Odlazim“, kažem, odlučnija nego ikad.

„Gde?“

„Što dalje od tebe.“

Dah mu zastaje u grudima. Zatečen je, ovo nije očekivao.

„Ne možeš da odeš“, kaže, gledajući kako oblačim kaput i uzimam kofer u ruku. Ništa ne govorim, prolazim pored njega idući ka vratima.

„Ne voliš me više?“

Pre nego što otvorim vrata zastajem i okrećem se, poslednji put.

„Volim te. Ali volim i sebe“, kažem, zatim otvaram vrata, prelazim preko praga i uzdignute glave, ostavljajući prošlost za sobom krećem u neki novi život.

 

 

Jelena Stanojev

 


PISANO SRCEM

Pesma za ljubavnike — Autor jekastrelac @ 18:23

Pesma za ljubavnike

 

Možda je greh što te volim

i srce mi gori dok mislim na tebe.

Od pogleda  tvog krv mi u žilama vri,

kad si kraj mene ne mislim na vreme.

 

Znam da je ostalo još malo od noći,

priđi, dodirni me,

dopuštam ti sve.

Pre tebe sam bila slobodna i divlja,

ti si me ukrotio

i više ti ne znam reći ne.

 

Ti si obojio sve moje dane,

proleće s tobom beskrajno traje.

S tobom se smejem i kada sam tužna,

znam kako se voli i kako se daje.

 

Ostavljam ti tragove svuda po telu,

dodiri njeni ih izbrisati neće.

Ti tragovi su nežni ožiljci,

ožiljci od strasti, ljubavi i sreće.

 

I uzalud pričaš kako je voliš,

znam da ti srce samo za mnom bije.

Pogled govori više od reči,

a u pogledu tvom ljubav se krije.

 

Jelena Stanojev


Powered by blog.rs