Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (33)

Odlomak iz romana (33) — Autor jekastrelac @ 10:26

"...Koracima teškim poput olova, Anđela je stigla do Danijelovog stana. Stajala je pred vratima, sklopljenih očiju, brojeći u sebi do deset.
Pritisla je zvono.Odsečno ding dong odjeknulo je u njenim ušima. I u njenom srcu. U jednom trenutku umalo je popustila pod naletom panike, okrenula se i pobegla glavom bez obzira, odustala od svega, a onda je brava škljocnula i našla se oči u oči s njim.
Danijel. Nekada toliko njen. Odmah je primetila bore oko njegovih očiju, više sedih u kosi, izgled umornog i tužnog čoveka. Pa ipak, bio je to on. Iste one oči koje su je nekad gledale s toliko ljubavi, iste one usne na kojima je toliko puta gasila žeđ.
Stajala je pred njim. Lepa. Blistava. Kakvu je pamtio. Od njihovog jučerašnjeg razgovora nesprestano je mislio na nju, na njihov susret pre pet godina, na oživljene trenutke, obnovljenu strast. Sada je ponovo bila tu. Kao i onda pojavila se niotkuda, zalutala u vremenu noseći sa sobom nemir, buru emocija, sećanje na ono što je bilo i prošlo, tihu patnju za onim što je moglo biti..." 
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (32)

Odlomak iz romana (32) — Autor jekastrelac @ 11:02

"...Oči su joj blistale, zračila je samopouzdanjem i izgledala neverovatno seksi. Ispratio je pogledom kada je otišla u kuhinju po čašu vode, njihanje njenih zanosnih bokova i liniju preplanule kože koja je razdvajala majicu od pantalona.
- Zašto me tako gledaš? - Nina je primetila kako je skenira pogledom, onim pogledom od koga je uvek radije bežala.
- Lepa si - sada je već otvoreno flertovao s njom.
Obraze joj je oblilo rumenilo. Htela to da prizna ili ne, njegove reči su joj godile. Zašto je to sada radio? Zašto je palio iskru požude u njoj? Ovog puta Kristijan nije bio samo Kristijan, već muškarac kome je očigledno bila privlačna..."
 By
 Jelena Stanojev
  

PISANO SRCEM (31)

Odlomak iz romana (31) — Autor jekastrelac @ 17:55

"...Cigareta je dogorela među Anđelenim prstima. Pepeo se rasuo po staklenoj površini stola. Lutala je pogledom preko Kristijanovog ramena potpuno nesvesna svega što se dešavalo oko nje. Misli su joj lutale. Pitala se kako je sebi mogla da dopusti takav propust.
Kristijanu je ona izgledala toliko ranjivo da mu je prosto bilo žao zbog bola koji joj je naneo. Učinio je da se oseća manjom od makovog zrna. Možda je ipak trebalo da bude blaži jer u ovom trenutku ona nije bila ništa drugo osim majke koja se bojala za svoje dete, da joj ne bude oduzeto, da ga zauvek ne odvoje od nje.
Anđela je obrisala suzu. Srce joj je prepuklo. U naletu paničnog straha zgrabila je Kristijana za zglob zarivši mu nokte u meso.
Kristijana su boleli otisci Anđelinih prstiju, ali bol njene duše bio je daleko veći. U njenim očima su se ogledali strah i ludilo. Sasvim razumljivo. On je uhvatio za obe ruke, za hladne i vlažne dlanove koji su drhtali.
Kao u najgoroj noćnoj mori, Anđela je poželela da se probudi u tami sobe, sva u suzama i znoju, ali sigurna da ništa od ovoga nije java..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (30)

Odlomak iz romana (30) — Autor jekastrelac @ 11:36

"...On se prepustio toplini njenog dlana. Ništa nije rekao. Bio je to tako čaroban trenutak, tišina koja nešto predskazuje. Ruke su mu instinktivno krenule oko njenog struka. Nije se opirala. Nije ni trepnula. Usne su im se ovlaš dodirnule.
- Vidimo se uskoro - Kristijan je prekinuo čaroliju pustivši Ninu iz naručja.
Nina je pokušavala da savlada probuđene leptire u stomaku. Otvorila mu je vrata i on je krenuo  niz hodnik ne osvrnuvši se. Da je ostao još koji trenutak, bojala se da bi se moglo dogoditi nešto što oboje nisu planirali..."
       By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (29)

Odlomak iz romana (29) — Autor jekastrelac @ 13:09

       "...S rukama u džepovima kaputa, Nina je izašla iz zgrade. Hladan vetar je štipao za obraze i u vazduhu se osećao miris snega. Danijel je gledao u njen nos koji se ispod kačketa crveneo od hladnoće, baš kao u devojčice. Razvukla je usne u osmeh. Danijela je to ohrabrilo, tako da je i on učinio isto. Pogledom je ispratio do automobila njen graciozni hod na visokim štiklama. Mislio je da se više neće osvrtati, ali ona je to ipak učinila pre nego što je sela za volan. Kada se citroen pokrenuo i ubrzo nestao iz vidokruga, Danijel je još uvek osećao njeno prisustvo, fizički ne, ali tu, u njegovom srcu, mesto je pripadalo jedino njoj..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (28)

Odlomak iz romana (28) — Autor jekastrelac @ 11:59

"...U pokušaju da probije led Danijel je stavio ruku preko njene. Bila je hladna. Umesto da uplete prste u njegove, ona se izmakla.
- Šta je bilo, Nina?! - već je gubio strpljenje. Pogled mu se smračio, bes ga obuzeo i zgrabio je za ramena. - Šta je bilo, dođavola?!
Nije se otimala. Na bes nije odgovarala besom. Potpuno ravnodušno je gledala u njega čekajući da ga prođe prvi talas gorčine.
- Ne volim te više, Dani.
Reči koje je izgovorila poput metka su se zarile u Danijelovo srce. Da je pucala u njega, manje bi ga zabolelo. U jednom trenutku je pomislio da sanja. Ponadao se da sanja, da će se svakog trenutka probuditi iz noćne more koja ga je duboko potresala. Dašak jesenjeg vetra u kosi ubio je u njemu i poslednju nadu da je sve ovo samo san. Pustio je Ninu tek kada je postao svestan da je još uvek drži u naručju.
Ona je osećala otiske njegovih prstiju na svojoj koži, ali to nije bilo ništa u poređenju sa bolom njegovog srca koje mu je upravo slomila.
Usledila je duga tišina. Ponoć je već bila prošla. Kada ga je pogledala, naišao je na jezivu prazninu u njenim očima. Nikada je nije video takvu. Pa ipak, ma koliko ironično to bilo, u ovom trenutku se divio njenoj smirenosti i njenoj hrabrosti da mu sve saopšti bez suza i drhtaja u glasu. U treptaju oka je zgazila njegovo srce hladno prešavši preko svega..." 
 
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (27)

Odlomak iz romana (27) — Autor jekastrelac @ 12:25

"...Kristijanovo srce je bilo puno poput galerije. Bio je više nego zadovoljan odzivom posetilaca. Svi koji su cenili njegov talenat, bili su tu. On je nastojao da svakom ponaosob posveti dovoljno pažnje.
Nina je stajala pred portretom Uplakanog anđela kada joj je Kristijan prišao s leđa. Spustio je ruku na njegovo rame.
- Ovako je izgledao naš prvi susret.
Pogledi su im se sreli kada se okrenula i izvila uglove usana u blagi osmeh.
Očekivao je da pobegne od njegovog prodornog pogleda kao što je to uvek činila, ali ovog puta nije se dala pobediti. Kroz glavu mu je proletelo sećanje na njihov prvi susret, pre petnaest godina. Privlačnost koju su tada osetili odvela ih je u vrtlog strasti. Može li se to zaboraviti...?"
 
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (26)

Odlomak iz romana (26) — Autor jekastrelac @ 13:46

"...Kroz tišinu sobe prolomio se zvuk poruke. Anđela je brzo dograbila telefon misleći da je od Petra. Vidimo se večeras, lepotice?
Vidimo se, odgovorila je kratkim SMS-om. Bio je to još jedan Milanov poziv na večeru, ovog puta u njegovom stanu. Nikada nisu imali prilike da budu nasamo. Večeras će biti prilike i to je nju pomalo plašilo. U poslednjih petnaest godina jedini muškarac  s kim je ostajala nasamo  bio je Danijel.
Eto, opet je mislila na njega dok je gasila opušak u pepeljari. Uporno je bio tu, svaki put da je podseti kako je on jedini i neponovljivi, pa i ako joj je možda stalo do nekog drugog, on joj je ipak značio malo više. Izranjao je iz njene podsvesti smejući joj se u lice, znajući da ima moć nad njom.
Ovog puta, Anđela je odlučila da ne bude tako. Morala je da se oslobodi svoje podsvesti koja joj je danonoćno bila za petama, neprestano je podsećajući na Danijela Marušića. Morala je pošto-poto da pronađe ključ od tamnice u kojoj je predugo boravila i da konačno nekog novog pusti u svoj život. I u svoje srce..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (25)

Odlomak iz romana (25) — Autor jekastrelac @ 18:49

      "...Mesto na kauču je još uvek bilo toplo od vreline njihovih tela. Nina je izgledala kao neko kome je to bilo prekopotrebno. Nije mu promakla tuga u njenim lepim zelenim očima. Nešto je tištilo, mada je to vešto skrivala. Slutio je da ona i Danijel imaju problema i da je možda baš on uzrok tome.
         Kada je prosledio Nini poruku, Kristijaan je samo želeo da zna je li ona dobro.
       U roku od deset minuta mu je uzvratila odgovorom da je dobro koliko može biti nakon današnjeg i svih prethodnih dana, kao da je i sama kod kuće.
        Sama? Kako je Danijel, za ime boga, mogao da ode bilo gde i ostavi je samu, onako krhku i ranjivu?
       Kristijan je istog trenutka osetio potrebu da joj se nađe i zato nije mnogo razmišljao kada je pozvao da dođe, a ni ona se nije mnogo dvoumila kada je ubrzo zatim pozvonila na njegova vrata.
        Ono što se dogodilo bilo je neizbežno. Uz malo vina tekle su reči, poneka suza, zatim poljupci, pa dodiri.
       S Ninom nikada nije bilo kao sa drugim ženama. Ona bi za sobom uvek ostavila trag. Njegova soba je mirisala na nju. U vazduhu se osećao miris parfema pomešan sa mirisom njenog tela tako mu poznatim.
       Kristijan se pitao hoće li Danijel na njoj osetiti miris greha kada bude legla kraj njega? Kakav će izgovor smisliti? Hoće li joj on poverovati...?"

 
By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (24)

Odlomak iz romana (24) — Autor jekastrelac @ 11:35
 
       "...U polutami iznajmljene sobe, dva naga isprepletana tela smirivala su strast.
         Anđelina glava počivala je na Danijelovim grudima vlažnim od znoja. Držao je u naručju i provlačio prste kroz njenu kosu.
         - Moram da idem.
         - Nemoj.
         Ponoć je već odavno prošla. Iako to nije želela, morala je da ga pusti da ide, da se vrati svom životu.
         Gledala je kako namešta sat na ruci, obuva patike i po dobroj staroj navici prolazi prstima kroz kosu. Sve je to ličilo na kraj, da će ga za koji trenutak izgubiti, da će joj ponovo izmaći iz ruku.
         Na kraju je privukao u zagrljaj i dugo ljubio njene usne. Suze su joj klizile niz lice, a on ih je brisao dlanovima. Ni reč nisu progovorili, dodiri i poljupci su govorili sami za sebe.
          Kada je konačno prešao prag i zatvorio vrata za sobom, Danijel je pola Anđelinog srca poneo sa sobom..."

 
By
 Jelena Stanojev


PISANO SRCEM (23)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (23) — Autor jekastrelac @ 08:03

       "...Anđelino srce je poskočilo kada ga je ugledala. Imao je na sebi istu onu košulju ispod koje su njeni prsti nedavno vešto pronalazili put. Izraz lica bio mu je mračan, a postao je još mračniji kada je prepoznao Anđelu.
         Konačno svi na jednom mestu, kao u zamršenom ljubavnom trouglu iz koga je bilo tako komplikovano izaći. Trenutno nisu imali kud.
           - Danijele - Anđela je ustala i pružila mu ruku koju je on prihvatio s malo oklevanja.
        Nina je krajičkom oka propratila dodir njihovih dlanova Primetila je da je Danijelu neprijatno isto koliko i njoj. Anđeli nimalo nije bilo prijatno. Puna samopouzdanja, ona ih je gledala ravno u oči, verovatno likujući nad njihovom zbunjenošću.
        Nisu mogli ni da slute koliko je zapravo bila uznemirena. Dostojanstveno se držala dok je svaki nerv u njoj treperio. Dogodilo se ono čega se najviše bojala. Valjda je to neko nepisano pravilo, da te juri ono od čega uporno bežiš i pokušavaš da se sakriješ.
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (22)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (22) — Autor jekastrelac @ 10:27

       "...Stajali su tako blizu jedno drugom da su im se dahovi pomešali. Danijel je osetio miris Anđelinog parfema u kosi i to ga je setilo na neke prošle dane. Tuga u njenim očima je bila toliko neodoljiva, kao i cela njena pojava. U trenutku je zaboravio na Ninu, na zakletvu pred Bogom i matičarom. Vođen muškim instinktom, dlanovima je obujmio njeno lice i svojim usnama okrznuo njene. Skoro da je zaboravio taj ukus zrelih malina koje je nekad uz slast ljubio. Ruka mu je krenula ka njenom struku koji je zadržao vitkost, a druga je prošla kroz njenu gustu plavu kosu..."
 
       "...Danijel je ispratio svaki Ninin gest u Kristijanovom prisustvu. Način na koji ga je gledala dok se pozdravljala s njim, kao i dodir njihovih ruku pri pozdravu.
       Nina je zamišljeno gledala negde preko njegovog ramena. Pitao se o čemu li je razmišljala. Mislila je o sećanjima koja su je obuzela kada je prešla prag Kristijanovog stana. Setila se kada je prvi put bila tu, kao i svakog narednog puta. Setila se strasti koja ih je obuzimala od ulaznih vrata, odeće koju su ostavljali u hodniku, trpezariji i kreveta u spavaćoj sobi na kojem su gasili žar. Svaki kutak u tom stanu je budio sećanja i mada je znala da ne bi smela, Nina je osećala onaj poznati klecaj u kolenima..."  
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (21)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (21) — Autor jekastrelac @ 15:01

       "...Skamenila se u mestu kada je na pragu ugledala Kristijana. Trenutak su samo zurili jedno u drugo. Nije ga pozvala da uđe unutra, štaviše preprečila se kako ne bi mogao da uđe..."

     
     "...Kristijan je zgrabio Ninu u naručje i žedno spustio svoje usne na njene. U početku se opirala, da bi postepeno njene stege popuštale i prepustila mu se kao da je samo na to čekala. Zaplela mu je prste u kosu kao i mnogo godina pre i dopustila njegovim rukama da je stegnu oko struka. Vatra u koj su nekada zajedno goreli ponovo se rasplamsala. Još par sekundi su žedno upiajli jedno drugo, a onda se Kristijan odmakao od nje. Video je suze u njenim očima, u tom preplašenom pogledu kada je shvatila šta je učinila..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (20)

PISANO SRCEM (12) — Autor jekastrelac @ 11:19

     "...Anđela gotovo da je skočila sa stolice i požurila ka izlazu na kome su se svi tiskali. Danijela više nije videla. Dobro je, pomislila je dok je silazila niz stepenice, kroz hodnik, opet niz stepenice, pa opet kroz hodnik. Hoće li najzad izaći iz ovog lavirinta, već je počela da paniči. Koraci su joj postajali sve brži, kao i disanje i otkucaji srca. Nije razmišljala o preprekama pred sobom, samo je želela da što pre pobegne odatle, a onda se spotakla o nešto i pre nego što je postala svesna svog pada, neko je stajao nad njom i pomagao joj da se pridigne.
       Bio je to on. Danijel. Glavom i bradom. Držao je za ruku. U trenutku je sve stalo. Oboje su stajali tako, skamenjeni, pogleda uprtog jedno u drugo..."
 By
   Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (19)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (19) — Autor jekastrelac @ 17:36

     "...Oči "Uplakanog anđela" stalno su bile uprte u Kristijana, kao i oči "Pustinjske ruže" u svoj lepoti i raskoši njenog tela.
     Zagledao se u "Pustinjsku ružu" i pitao se zašto je dopustio da ona i dalje bude tu. Nina Knežević Marušić. Sretali su se povremeno u prolazu, razmenili bi po koju reč iz učtivosti i onda bi svako nastavio svojim putem. I dalje je bila prelepa, vitka i mladolika. I dalje je imala pogled uplašene srne. Bes i razočaranje koje je u početku osećao tokom godina su potpuno iščezli. Nikada ga nije napustio osećaj gubitka, ali je uspeo da to nekako potisne u sebi. I samo tada kada bi je sreo, nešto bi se u njemu pokrenulo na trenutak i zabolelo ga kao stara rana na promenu vremena..."
 
     "...Anđela je znala da je to on i pre nego što je podigla glavu i ugledala ga, i pre nego što je on izgovorio svoje ime. Danijel Marušić. Bez ikakve sumnje.
    U trenutku je pomislila da sanja, da je to najgora noćna mora koja joj se mogla dogoditi, ali on je zaista bio tu, glavom i bradom, isti onakav kakvog ga je znala, sa onim istim predivnim osmehom u koji se na prvi pogled zaljubila pre dvanaest godina, njena najveća ljubav i najveće razočaranje..." 
 
 By
Jelena Stanojev 
 
     

Powered by blog.rs