Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (28)

Odlomak iz romana (28) — Autor jekastrelac @ 11:59

"...U pokušaju da probije led Danijel je stavio ruku preko njene. Bila je hladna. Umesto da uplete prste u njegove, ona se izmakla.
- Šta je bilo, Nina?! - već je gubio strpljenje. Pogled mu se smračio, bes ga obuzeo i zgrabio je za ramena. - Šta je bilo, dođavola?!
Nije se otimala. Na bes nije odgovarala besom. Potpuno ravnodušno je gledala u njega čekajući da ga prođe prvi talas gorčine.
- Ne volim te više, Dani.
Reči koje je izgovorila poput metka su se zarile u Danijelovo srce. Da je pucala u njega, manje bi ga zabolelo. U jednom trenutku je pomislio da sanja. Ponadao se da sanja, da će se svakog trenutka probuditi iz noćne more koja ga je duboko potresala. Dašak jesenjeg vetra u kosi ubio je u njemu i poslednju nadu da je sve ovo samo san. Pustio je Ninu tek kada je postao svestan da je još uvek drži u naručju.
Ona je osećala otiske njegovih prstiju na svojoj koži, ali to nije bilo ništa u poređenju sa bolom njegovog srca koje mu je upravo slomila.
Usledila je duga tišina. Ponoć je već bila prošla. Kada ga je pogledala, naišao je na jezivu prazninu u njenim očima. Nikada je nije video takvu. Pa ipak, ma koliko ironično to bilo, u ovom trenutku se divio njenoj smirenosti i njenoj hrabrosti da mu sve saopšti bez suza i drhtaja u glasu. U treptaju oka je zgazila njegovo srce hladno prešavši preko svega..." 
 
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (27)

Odlomak iz romana (27) — Autor jekastrelac @ 12:25

"...Kristijanovo srce je bilo puno poput galerije. Bio je više nego zadovoljan odzivom posetilaca. Svi koji su cenili njegov talenat, bili su tu. On je nastojao da svakom ponaosob posveti dovoljno pažnje.
Nina je stajala pred portretom Uplakanog anđela kada joj je Kristijan prišao s leđa. Spustio je ruku na njegovo rame.
- Ovako je izgledao naš prvi susret.
Pogledi su im se sreli kada se okrenula i izvila uglove usana u blagi osmeh.
Očekivao je da pobegne od njegovog prodornog pogleda kao što je to uvek činila, ali ovog puta nije se dala pobediti. Kroz glavu mu je proletelo sećanje na njihov prvi susret, pre petnaest godina. Privlačnost koju su tada osetili odvela ih je u vrtlog strasti. Može li se to zaboraviti...?"
 
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (26)

Odlomak iz romana (26) — Autor jekastrelac @ 13:46

"...Kroz tišinu sobe prolomio se zvuk poruke. Anđela je brzo dograbila telefon misleći da je od Petra. Vidimo se večeras, lepotice?
Vidimo se, odgovorila je kratkim SMS-om. Bio je to još jedan Milanov poziv na večeru, ovog puta u njegovom stanu. Nikada nisu imali prilike da budu nasamo. Večeras će biti prilike i to je nju pomalo plašilo. U poslednjih petnaest godina jedini muškarac  s kim je ostajala nasamo  bio je Danijel.
Eto, opet je mislila na njega dok je gasila opušak u pepeljari. Uporno je bio tu, svaki put da je podseti kako je on jedini i neponovljivi, pa i ako joj je možda stalo do nekog drugog, on joj je ipak značio malo više. Izranjao je iz njene podsvesti smejući joj se u lice, znajući da ima moć nad njom.
Ovog puta, Anđela je odlučila da ne bude tako. Morala je da se oslobodi svoje podsvesti koja joj je danonoćno bila za petama, neprestano je podsećajući na Danijela Marušića. Morala je pošto-poto da pronađe ključ od tamnice u kojoj je predugo boravila i da konačno nekog novog pusti u svoj život. I u svoje srce..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (25)

Odlomak iz romana (25) — Autor jekastrelac @ 18:49

      "...Mesto na kauču je još uvek bilo toplo od vreline njihovih tela. Nina je izgledala kao neko kome je to bilo prekopotrebno. Nije mu promakla tuga u njenim lepim zelenim očima. Nešto je tištilo, mada je to vešto skrivala. Slutio je da ona i Danijel imaju problema i da je možda baš on uzrok tome.
         Kada je prosledio Nini poruku, Kristijaan je samo želeo da zna je li ona dobro.
       U roku od deset minuta mu je uzvratila odgovorom da je dobro koliko može biti nakon današnjeg i svih prethodnih dana, kao da je i sama kod kuće.
        Sama? Kako je Danijel, za ime boga, mogao da ode bilo gde i ostavi je samu, onako krhku i ranjivu?
       Kristijan je istog trenutka osetio potrebu da joj se nađe i zato nije mnogo razmišljao kada je pozvao da dođe, a ni ona se nije mnogo dvoumila kada je ubrzo zatim pozvonila na njegova vrata.
        Ono što se dogodilo bilo je neizbežno. Uz malo vina tekle su reči, poneka suza, zatim poljupci, pa dodiri.
       S Ninom nikada nije bilo kao sa drugim ženama. Ona bi za sobom uvek ostavila trag. Njegova soba je mirisala na nju. U vazduhu se osećao miris parfema pomešan sa mirisom njenog tela tako mu poznatim.
       Kristijan se pitao hoće li Danijel na njoj osetiti miris greha kada bude legla kraj njega? Kakav će izgovor smisliti? Hoće li joj on poverovati...?"

 
By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (24)

Odlomak iz romana (24) — Autor jekastrelac @ 11:35
 
       "...U polutami iznajmljene sobe, dva naga isprepletana tela smirivala su strast.
         Anđelina glava počivala je na Danijelovim grudima vlažnim od znoja. Držao je u naručju i provlačio prste kroz njenu kosu.
         - Moram da idem.
         - Nemoj.
         Ponoć je već odavno prošla. Iako to nije želela, morala je da ga pusti da ide, da se vrati svom životu.
         Gledala je kako namešta sat na ruci, obuva patike i po dobroj staroj navici prolazi prstima kroz kosu. Sve je to ličilo na kraj, da će ga za koji trenutak izgubiti, da će joj ponovo izmaći iz ruku.
         Na kraju je privukao u zagrljaj i dugo ljubio njene usne. Suze su joj klizile niz lice, a on ih je brisao dlanovima. Ni reč nisu progovorili, dodiri i poljupci su govorili sami za sebe.
          Kada je konačno prešao prag i zatvorio vrata za sobom, Danijel je pola Anđelinog srca poneo sa sobom..."

 
By
 Jelena Stanojev


PISANO SRCEM (23)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (23) — Autor jekastrelac @ 08:03

       "...Anđelino srce je poskočilo kada ga je ugledala. Imao je na sebi istu onu košulju ispod koje su njeni prsti nedavno vešto pronalazili put. Izraz lica bio mu je mračan, a postao je još mračniji kada je prepoznao Anđelu.
         Konačno svi na jednom mestu, kao u zamršenom ljubavnom trouglu iz koga je bilo tako komplikovano izaći. Trenutno nisu imali kud.
           - Danijele - Anđela je ustala i pružila mu ruku koju je on prihvatio s malo oklevanja.
        Nina je krajičkom oka propratila dodir njihovih dlanova Primetila je da je Danijelu neprijatno isto koliko i njoj. Anđeli nimalo nije bilo prijatno. Puna samopouzdanja, ona ih je gledala ravno u oči, verovatno likujući nad njihovom zbunjenošću.
        Nisu mogli ni da slute koliko je zapravo bila uznemirena. Dostojanstveno se držala dok je svaki nerv u njoj treperio. Dogodilo se ono čega se najviše bojala. Valjda je to neko nepisano pravilo, da te juri ono od čega uporno bežiš i pokušavaš da se sakriješ.
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (22)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (22) — Autor jekastrelac @ 10:27

       "...Stajali su tako blizu jedno drugom da su im se dahovi pomešali. Danijel je osetio miris Anđelinog parfema u kosi i to ga je setilo na neke prošle dane. Tuga u njenim očima je bila toliko neodoljiva, kao i cela njena pojava. U trenutku je zaboravio na Ninu, na zakletvu pred Bogom i matičarom. Vođen muškim instinktom, dlanovima je obujmio njeno lice i svojim usnama okrznuo njene. Skoro da je zaboravio taj ukus zrelih malina koje je nekad uz slast ljubio. Ruka mu je krenula ka njenom struku koji je zadržao vitkost, a druga je prošla kroz njenu gustu plavu kosu..."
 
       "...Danijel je ispratio svaki Ninin gest u Kristijanovom prisustvu. Način na koji ga je gledala dok se pozdravljala s njim, kao i dodir njihovih ruku pri pozdravu.
       Nina je zamišljeno gledala negde preko njegovog ramena. Pitao se o čemu li je razmišljala. Mislila je o sećanjima koja su je obuzela kada je prešla prag Kristijanovog stana. Setila se kada je prvi put bila tu, kao i svakog narednog puta. Setila se strasti koja ih je obuzimala od ulaznih vrata, odeće koju su ostavljali u hodniku, trpezariji i kreveta u spavaćoj sobi na kojem su gasili žar. Svaki kutak u tom stanu je budio sećanja i mada je znala da ne bi smela, Nina je osećala onaj poznati klecaj u kolenima..."  
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (21)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (21) — Autor jekastrelac @ 15:01

       "...Skamenila se u mestu kada je na pragu ugledala Kristijana. Trenutak su samo zurili jedno u drugo. Nije ga pozvala da uđe unutra, štaviše preprečila se kako ne bi mogao da uđe..."

     
     "...Kristijan je zgrabio Ninu u naručje i žedno spustio svoje usne na njene. U početku se opirala, da bi postepeno njene stege popuštale i prepustila mu se kao da je samo na to čekala. Zaplela mu je prste u kosu kao i mnogo godina pre i dopustila njegovim rukama da je stegnu oko struka. Vatra u koj su nekada zajedno goreli ponovo se rasplamsala. Još par sekundi su žedno upiajli jedno drugo, a onda se Kristijan odmakao od nje. Video je suze u njenim očima, u tom preplašenom pogledu kada je shvatila šta je učinila..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (20)

PISANO SRCEM (12) — Autor jekastrelac @ 11:19

     "...Anđela gotovo da je skočila sa stolice i požurila ka izlazu na kome su se svi tiskali. Danijela više nije videla. Dobro je, pomislila je dok je silazila niz stepenice, kroz hodnik, opet niz stepenice, pa opet kroz hodnik. Hoće li najzad izaći iz ovog lavirinta, već je počela da paniči. Koraci su joj postajali sve brži, kao i disanje i otkucaji srca. Nije razmišljala o preprekama pred sobom, samo je želela da što pre pobegne odatle, a onda se spotakla o nešto i pre nego što je postala svesna svog pada, neko je stajao nad njom i pomagao joj da se pridigne.
       Bio je to on. Danijel. Glavom i bradom. Držao je za ruku. U trenutku je sve stalo. Oboje su stajali tako, skamenjeni, pogleda uprtog jedno u drugo..."
 By
   Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (19)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (19) — Autor jekastrelac @ 17:36

     "...Oči "Uplakanog anđela" stalno su bile uprte u Kristijana, kao i oči "Pustinjske ruže" u svoj lepoti i raskoši njenog tela.
     Zagledao se u "Pustinjsku ružu" i pitao se zašto je dopustio da ona i dalje bude tu. Nina Knežević Marušić. Sretali su se povremeno u prolazu, razmenili bi po koju reč iz učtivosti i onda bi svako nastavio svojim putem. I dalje je bila prelepa, vitka i mladolika. I dalje je imala pogled uplašene srne. Bes i razočaranje koje je u početku osećao tokom godina su potpuno iščezli. Nikada ga nije napustio osećaj gubitka, ali je uspeo da to nekako potisne u sebi. I samo tada kada bi je sreo, nešto bi se u njemu pokrenulo na trenutak i zabolelo ga kao stara rana na promenu vremena..."
 
     "...Anđela je znala da je to on i pre nego što je podigla glavu i ugledala ga, i pre nego što je on izgovorio svoje ime. Danijel Marušić. Bez ikakve sumnje.
    U trenutku je pomislila da sanja, da je to najgora noćna mora koja joj se mogla dogoditi, ali on je zaista bio tu, glavom i bradom, isti onakav kakvog ga je znala, sa onim istim predivnim osmehom u koji se na prvi pogled zaljubila pre dvanaest godina, njena najveća ljubav i najveće razočaranje..." 
 
 By
Jelena Stanojev 
 
     

PISANO SRCEM (18)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (18) — Autor jekastrelac @ 17:33

    "...Nina je pogleda punog ljubavi posmatrala svoju usnulu lepoticu. Duge mekane kovrdže bile su joj rasute svuda po jastuku, spokojno je disala i povremeno se osmehivala u snu. Bila je u iskušenju da joj spusti poljubac na obraz, ali se bojala da bi je mogla probuditi..."

    "...Nina je živela život iz bajke. Ljubav između nje i Danijela nije jenjavala ni posle deset godina braka. Sada je imala trideset šest godina a on deset više i bili su u punoj snazi. I voleli su se kao prvog dana. Prisećajući se svih onih godina bez njega i praznine u srcu, sada je znala da je svaki trenutak samoće i očaja vredeo jer da je bilo drugačije, verovatno ne bi bila ovako srećna i ispunjena. Nađa je došla kao kruna njihove ljubavi, godinu dana nakon što su se venčali. Bila je mirna beba i izrasla je u vrlo pametnu devojčicu. U školi je bila među najboljima, pohađala je časove klavira, odnedavno je krenula i na tenis. Po liku je dosta podsećala na Ninu, a od Jasminke je nasledila kovrdže u kosi. Nina je sa strepnjom slutila kako će za neku godinu mamiti muške uzdahe i dobro je znala da to može biti podjednako i dobro i loše jer lepota je mač sa dve oštrice, kao i sve drugo u životu..."

 By
Jelena Stanojev
    
       

PISANO SRCEM (17)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (17) — Autor jekastrelac @ 13:29
 
     Novi Sad, 2011.
 
     - Mama, mama jesi li mi spremila sendvič?
     -Jesam, Petre, jesam. A ti požuri sa spremanjem, za sat vremena polazimo.
     Anđela je još jednom pažljivo proverila Petrovu torbu. Sve joj se činilo da je nešto zaboravila da mu spakuje, iako je sve bilo uredno složeno i pri ruci.
     Za ovih deset godina naučila je da bude i majka i domaćica. Stvarno je bila uspešna u tome. Uspešnija nego što je mislila da može biti. I dalje je držala do sebe, ali je Petar bio iznad svih i iznad svega. Nije mislila da se neko može toliko voleti. Barem ne ona koja je nekada toliko volela sebe. Od trenutka kada je Petar došao na svet i kada ga je prvi put uzela u naručje, znala je da će to biti ljubav za ceo život. Da će joj on biti najbitnija osoba u životu, bitnija od nje same.  Obožavala je da ga doji, uspavljuje i gleda ga kako spava. Nasmrt bi se prepala svaki put kad bi zaplakao. Volela ga je beskrajno, do kraja svemira i još toliko.
 
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com
facebook 
 

         


PISANO SRCEM (16)

Odlomak iz romana (16) — Autor jekastrelac @ 18:28

     "...Nina je blistala pred ogledalom u kratkoj beloj venčanici. Osmeh joj se razlio licem kada je ugledala Danijela iza sebe. Njegove ruke su se za tili čas našle oko njenog srtuka, a usne u udubljenju njenog vrata. Bio je tako stvaran. I bio je njen.
     - Znaš li da si božanstvena?
     - A znaš li ti da je maler videti mladu u venčanici pre venčanja?
     - Jedini maler koji me može zadesiti je da mi mlada pobegne s venčanja.
     - E, sada si mi dao sjajnu ideju.
     Oboje su se tome slatko nasmejali. Zatim mu je Nina oslonila glavu na grudi. Bile su tako čvrste i tople, ulivale su sigurnost.
     - Znaš li da sam tek sada konačno cela?
     - Kako to misliš?
     - Pa, uvek sam imala osećaj da mi nešto nedostaje da bih bila potpuno srećna. Tu, u mom srcu, bila je praznina.
     -To mesto si čuvala samo za mene. Imala si sreće, Kneževićeva.
     -Samo nemoj da se uobraziš - Nina ga je pljesnula po ruci.
     -Oh, mislim da već jesam..."
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 
      

PISANO SRCEM (15)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (15) — Autor jekastrelac @ 11:15
 
     "...Mnogo suza je Anđela trebalo da prolije da bi shvatila da on nju zaista nikada i nije voleo, bar ne na način na koji bi muškarac trebalo da voli ženu s kojom će provesti ostatak svog života. U početku im je zaista bilo lepo. Onog trenutka kada su se prvi put sreli, na ovom istom mestu, među njima je proradila hemija. Sećala se njegovog pogleda kojim je odmerio od glave do pete i kako mu je uzvratila istim takvim pogledom. Bili su to pogledi puni žudnje. Sada su se gledali pogledima stranaca, kao kada nekog vidite prvi put, pa vam je neprijatno u njegovom prisustvu. Možda je Danijel osećao krivicu i na neki način joj je bilo drago zbog toga. Ako mu je išta loše želela, onda je to bio osećaj krivice prema njoj..."
 
     "...Šta je Nina drugo mogla da mu kaže osim istine. Bolne istine. Tonule su od stida njene prelepe zelene oči koje su ga nekada sa strašću gledale i utapale se u njegove. Njeni obrazi su rumeneli od srama isto kao što su u njegovom naručju buktali od želje i strasti. Usne su joj drhtale, ali ne od gladi za njegovim usnama, već od treme i gorkog priznanja. Nekada tako jaka i ponosna, stajala je sada pred Kristijanom manja od makovog zrna..."
 
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 


PISANO SRCEM (14)

Odlomak iz romana (14) — Autor jekastrelac @ 13:13
 
     "...Dva čoveka neverovatno nalik jedan drugom posedovali su njen um, njeno srce, njeno telo, a ona je stajala između njih kao po kazni, nemoćna da im se odupre, mada je znala da će to morati da uradi pre ili kasnije, barem jednom od njih..."
 
     "...Dok se peo uz stepenice srce mu je ludački udaralo u grudima. Nikada mu ni za jednom ženom nije tako udaralo srce. S Ninom se osećao kao dečak, zaljubljen i nespretan, sa strepnjom iščekujući njihov susret. Kada je pozvonio na vrata, čuo je njene korake kako postaju sve bliži, zatim škljocanje brave i konačno to lepo tugom prekriveno lice.
     Stajao je pred njom, a Nina se pitala nije li sve ovo samo san iz kog će se probuditi mokra od znoja i sa snažnim bubnjanjem u grudima..." 
 
     "...Jedan trenutak su samo ćutali. Upijali su jedno drugo očima u kojima je gorela želja. Snažna hemijska reakcija koja se odvijala među njima pretvarala je njihova tela u dve užarene mase koje su žudele da izgore u plamenu strasti..."
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 
 

Powered by blog.rs