Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM

Lažni sjaj — Autor jekastrelac @ 19:26

Bio si moje jutro. Zrak sunca koji se uvlači kroz spuštene roletne. Cvrkut ptice u krošnji drveta ispred moje kuće. Bio si rosa u sveže pokošenoj livadi po kojoj bi moja stopala jutrom gazila. Nebo, bistro i plavo, kome se svi raduju. Bio si kiša, lagana, topla, koja natapa žednu zemlju u sušna leta. Blagi povetarac koji miluje vrat. Bio si nežan leptir šarenih krila, koji je tako smelo sletao na moje rame, bez bojazni da ću ga oterati, da ću mu bezdušno slomiti krila i prekinuti let. Bio si mirno more i sigurna luka, duga peščana obala sa koje se pruža pogled na najlepši zalazak sunca. Bio si... Bio si... A onda je zlato počelo da gubi sjaj, dok nisam shvatila da to i nije bilo zlato, već jeftina bižuterija koja vremenom promeni boju. Navukli su se teški olovni oblaci i pomračili vedra jutra, oterali pticu s grane koja me je veselim cvrkutom budila. I vetar je duvao sve jače, i savijao grane, a ja sam stajala sama i drhtala od zime, i čekala da me zagrljajem ogrneš i ugreješ, a ti si stajao okrenut mi leđima, zamišljen i dalek, onakvog kakvog te moje srce ne poznaje. Šareni leptir postao je crn, i krila su mu ogrubela, i bojala sam se njegove blizine, mahala rukama da ga oteram kad bi mi se približio. Snažna oluja podigla je talase koji su potopili obalu i nestalo je sunca i njegovog zalaska... Bežala sam od te oluje, trčala koliko me noge nose. Munja mi je bila za petama, žurila da me stigne i savlada, al' uspela sam da pobegnem, da pronađem sigurno sklonište od svih bura i oluja...

Sada sam daleko od tebe. Sama, ali spokojna. Ponovo me bude topli sunčevi zraci i cvrkut ptica. I gazim bosa jutarnju rosu u travi. I smejem se bistrom plavom nebu, i leptiru koji mi sleće na rame, i blagom povetarcu koji mi miluje vrat. I sve to mogu bez tebe, bez tvog lažnog sjaja...

 

Jelena Stanojev


Powered by blog.rs