Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (22)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (22) — Autor jekastrelac @ 10:27

       "...Stajali su tako blizu jedno drugom da su im se dahovi pomešali. Danijel je osetio miris Anđelinog parfema u kosi i to ga je setilo na neke prošle dane. Tuga u njenim očima je bila toliko neodoljiva, kao i cela njena pojava. U trenutku je zaboravio na Ninu, na zakletvu pred Bogom i matičarom. Vođen muškim instinktom, dlanovima je obujmio njeno lice i svojim usnama okrznuo njene. Skoro da je zaboravio taj ukus zrelih malina koje je nekad uz slast ljubio. Ruka mu je krenula ka njenom struku koji je zadržao vitkost, a druga je prošla kroz njenu gustu plavu kosu..."
 
       "...Danijel je ispratio svaki Ninin gest u Kristijanovom prisustvu. Način na koji ga je gledala dok se pozdravljala s njim, kao i dodir njihovih ruku pri pozdravu.
       Nina je zamišljeno gledala negde preko njegovog ramena. Pitao se o čemu li je razmišljala. Mislila je o sećanjima koja su je obuzela kada je prešla prag Kristijanovog stana. Setila se kada je prvi put bila tu, kao i svakog narednog puta. Setila se strasti koja ih je obuzimala od ulaznih vrata, odeće koju su ostavljali u hodniku, trpezariji i kreveta u spavaćoj sobi na kojem su gasili žar. Svaki kutak u tom stanu je budio sećanja i mada je znala da ne bi smela, Nina je osećala onaj poznati klecaj u kolenima..."  
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (21)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (21) — Autor jekastrelac @ 15:01

       "...Skamenila se u mestu kada je na pragu ugledala Kristijana. Trenutak su samo zurili jedno u drugo. Nije ga pozvala da uđe unutra, štaviše preprečila se kako ne bi mogao da uđe..."

     
     "...Kristijan je zgrabio Ninu u naručje i žedno spustio svoje usne na njene. U početku se opirala, da bi postepeno njene stege popuštale i prepustila mu se kao da je samo na to čekala. Zaplela mu je prste u kosu kao i mnogo godina pre i dopustila njegovim rukama da je stegnu oko struka. Vatra u koj su nekada zajedno goreli ponovo se rasplamsala. Još par sekundi su žedno upiajli jedno drugo, a onda se Kristijan odmakao od nje. Video je suze u njenim očima, u tom preplašenom pogledu kada je shvatila šta je učinila..."
 By
 Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (20)

PISANO SRCEM (12) — Autor jekastrelac @ 11:19

     "...Anđela gotovo da je skočila sa stolice i požurila ka izlazu na kome su se svi tiskali. Danijela više nije videla. Dobro je, pomislila je dok je silazila niz stepenice, kroz hodnik, opet niz stepenice, pa opet kroz hodnik. Hoće li najzad izaći iz ovog lavirinta, već je počela da paniči. Koraci su joj postajali sve brži, kao i disanje i otkucaji srca. Nije razmišljala o preprekama pred sobom, samo je želela da što pre pobegne odatle, a onda se spotakla o nešto i pre nego što je postala svesna svog pada, neko je stajao nad njom i pomagao joj da se pridigne.
       Bio je to on. Danijel. Glavom i bradom. Držao je za ruku. U trenutku je sve stalo. Oboje su stajali tako, skamenjeni, pogleda uprtog jedno u drugo..."
 By
   Jelena Stanojev

PISANO SRCEM (19)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (19) — Autor jekastrelac @ 17:36

     "...Oči "Uplakanog anđela" stalno su bile uprte u Kristijana, kao i oči "Pustinjske ruže" u svoj lepoti i raskoši njenog tela.
     Zagledao se u "Pustinjsku ružu" i pitao se zašto je dopustio da ona i dalje bude tu. Nina Knežević Marušić. Sretali su se povremeno u prolazu, razmenili bi po koju reč iz učtivosti i onda bi svako nastavio svojim putem. I dalje je bila prelepa, vitka i mladolika. I dalje je imala pogled uplašene srne. Bes i razočaranje koje je u početku osećao tokom godina su potpuno iščezli. Nikada ga nije napustio osećaj gubitka, ali je uspeo da to nekako potisne u sebi. I samo tada kada bi je sreo, nešto bi se u njemu pokrenulo na trenutak i zabolelo ga kao stara rana na promenu vremena..."
 
     "...Anđela je znala da je to on i pre nego što je podigla glavu i ugledala ga, i pre nego što je on izgovorio svoje ime. Danijel Marušić. Bez ikakve sumnje.
    U trenutku je pomislila da sanja, da je to najgora noćna mora koja joj se mogla dogoditi, ali on je zaista bio tu, glavom i bradom, isti onakav kakvog ga je znala, sa onim istim predivnim osmehom u koji se na prvi pogled zaljubila pre dvanaest godina, njena najveća ljubav i najveće razočaranje..." 
 
 By
Jelena Stanojev 
 
     

Powered by blog.rs