Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (12)


     "...Kristijan nije rekao ništa. Provukao je prste kroz kosu i osvrnuo se oko sebe, a onda naglo privukao Ninu sebi i svojim usnama poklopio njene. U tom trenutku zaboravio je na sve razlike među njima, želja ga je obuzela i ruke su mu instinktivno krenule niz njene bokove. Osetio je njene prste u svojoj kosi i to ga je ohrabrilo da nastavi, da poljupcima prekrije njen vrat i gola ramena, da otkopča korset koji je kliznuo na pod otkrivši njene čvrste i oble grudi..."
 
     "...Danijel je začuo ženski kikot iza sebe i kad se okrenuo ugledao je Anđelu kako mu ide u susret sa nekom devojkom. Iz daljine i u polumraku nije mogao da proceni o kome se radi, pretpostavio je da je jedna od devojaka koje je upoznala večeras. Kada su mu se približile i mesečeva svetlost obasjala njeno lice, ona mu se učinila vrlo, vrlo poznatom.
     Nina je nemo zurila u Danijela. To je on. To je on. To je on, neprestano joj je odzvanjalo u glavi. Njen Dani. Prepoznala bi ga među hiljadu. Knedla joj zapela u grlu, jedva se držala na nogama, nije bila svesna ničeg drugog sem njega i njegovog prodornog pogleda..."
By
Jelena Stanojev 
 
 

PISANO SRCEM (11)

Generalna, Odlolomak iz romana (11) — Autor jekastrelac @ 18:26
 
     "...Od one večeri kad je osetila slast njegovih usana, leptiri u stomaku nisu joj davali mira. Bezbroj puta je dolazila u iskušenje da okrene njegov broj i odustala kad bi joj se prst našao na dugmetu za poziv. Bila je zbunjena. Volela je da misli na njega, a u isto vreme se trudila da to ne čini. Uprkos želji da ga potisne, njegov lik je uporno proganjao gde god bi se našla ili šta god radila. Kad bi tonula u san i budila se izjutra. Dok bi mlaz tople vode pod tušem klizio njenim telom. U pauzi za ručak. U pesmi na radiju. U zvezdanom nebu. U zraku sunca. U svemu što lepo miriše. Svuda samo on. I posle njega, opet on..."
 
      "...Oprosti mi Nina, oprosti što te napuštam...Danijelove reči isplivale su iz nekog dela njenog uma, tamo gde su pre deset godina ostale urezane i sudarile se s Kristijanovim rečima stvarajući buru emocija od kojih su joj suze potekle niz obraze. Kao da se nalazila u vremenskoj dimenziji razapeta između prošlosti i sadašnjosti..."
 
By
Jelena Stanojev 
 
 
 

 

PISANO SRCEM (10)

Generalna, Odlomak iz romana (10) — Autor jekastrelac @ 17:41

     "...On se prodorno zagledao u nju svojim tamnozelenim očima. Nina je u njima prepoznala želju. Ali gle čuda, umesto da se uplaši i pobegne od njega, ona je i dalje stajala tu, sasvim blizu, skoro da je mogla da oseti snagu njegovih grudi i ramena, kao i otkucaje njegovog srca. I pre nego što je bilo šta mogla da pomisli i učini, on je obuhvatio svojim snažnim rukama oko struka i spustio poljubac na njene meke i tople usne. Toplina se razlila svuda po Nininom telu i ona je počela da se privija uz njega, da žedno pije sladak sok sa njegovih usana dok mu je obavijala ruke oko vrata i provlačila prste kroz kosu..."
 
     "... On se potajno nadao njenom pozivu i opsesivno grabio telefon svaki put kad bi zazvonio, ne bi li ugledao njeno ime na displeju. Ali Nina očigledno nije marila za njega, niti za ono veče kada je bila na ivici da mu se preda. Sigurno se gorko kajala zbog tog trenutka slabosti i po svaku cenu nastojala da ga izbriše iz sećanja u naručju muškarca koga voli.
     Kristijanovu ljubomoru ništa nije moglo da opravda, toga je i sam bio svestan, ali ga je ona uporno razdirala pri pomisli da Nina pripada nekom drugom..."
 
By
Jelena Stanojev 

PISANO SRCEM (9)

Generalna, Odlomak iz romana (9) — Autor jekastrelac @ 11:19

          "...Nina je progutala knedlu, a rumenilo joj je buknulo u obraze.
     - Ne budite sujetni, Kristijane. Ne možete imati baš sve što poželite. Takav je život. Naučite da gubite.
     Kristijan je naišao na pogled pun drskog samozadovoljstva. Bilo je jasno da ga se više nije bojala, da njegova magična moć nad njom polako nestaje. Kao muškarca to ga je dražilo, ali snaga divljenja prema njoj bila je neuporedivo jača, morao je to sebi da prizna.
      - Nina - na njegove oči pala je senka, ispunile su se prazninom i zagledale se u daljinu kao u beskraj - nemam ja šta više da izgubim. Ono što sam najviše voleo davno je izgubljeno i svaki naredni gubitak je tako mali i beznačajan u odnosu na taj.
      Nina ga je već videla takvog, prepoznala tugu u njegovim očima, bila je ista kao ona pred slikom "Uplakanog anđela". Nešto ga je mučilo, bila je sigurna u to, ali nije mogla da dokuči šta..."

PISANO SRCEM (8)

Generalna, Odlomak iz romana (8) — Autor jekastrelac @ 16:49
 
      "...Pošto ga je spazila kako izlazi iz auta i kreće ka njoj, sve je odjednom postalo tako malo, ona je postala mala, manja od makovog zrna, svesna jedino njega, njegove neodoljive figure u crnoj košulji i pantalonama, širokog osmeha koji verovatno nikada nije silazio sa usana, otkucaja srca u grudima i totalnog haosa u glavi. Saberi se Nina, saberi se, govorila je sebi dok se trudila da izgleda pribrano, gledala ga s visine i ovlaš se osmehnula kada je na svojoj nadlanici osetila dodir njegovih usana..."
 
By
Jelena Stanojev
 
P.S. Ukoliko su vam odlomci iz mog romana "Mesto u srcu" zagolicali maštu i ukoliko želite da ga imate za sebe ili poklonite dragoj osobi možete me kontaktirati na e-mail adresi: jekastrelac@gmail.com 

PISANO SRCEM (7)

Generalna — Autor jekastrelac @ 08:55
 
     "...Prokletstvo, promrljao je sebi u bradu kad mu je pogled pao na dve ženske prilike od kojih mu se jedna učinila vrlo poznata. Tamne sunčane naočare sakrivale su njene lepe prkosne oči, ali je osmeh Mona Lize odavao. Oči ga nisu varale, to je glavom i bradom bila Nina Knežević. Kakva slučajnost! Ne Kristijane, sada ne možeš otići, krenuo je između stolova i kako se približavao, srce mu je sve jače tuklo. Zašto je tako delovala na njega, tražio je odgovor dok mu je hladan znoj klizio niz leđa. Možda je to bio znak da treba da odustane, da se okrene i ode. Ali ova misao je došla prekasno jer se njegov pogled, pun topline i divljenja, susreo sa ledom u njenim očima..."
 
      "...Dok su ga sledile kroz hodnik i predsoblje do dnevnog boravka, Nina nije mogla da ne primeti gibanje njegovih širokih ramena, pokrete mišićavih ruku, uzak torzo, i mada to nije želela, slatka jeza je prostrujala čitavim njenim telom. Ona se uplašila sopstvenih misli kad je uhvatila Kristijanov pogled i pomislila kako ih je verovatno pročitao, ali on se samo osmehnuo i učtivo im ponudio da sednu, a zatim ih ponudio pićem..."
By
Jelena Stanojev 
 
    
 


Čestitamo

Generalna — Autor jekastrelac @ 13:35
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Powered by blog.rs