Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (18)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (18) — Autor jekastrelac @ 17:33

    "...Nina je pogleda punog ljubavi posmatrala svoju usnulu lepoticu. Duge mekane kovrdže bile su joj rasute svuda po jastuku, spokojno je disala i povremeno se osmehivala u snu. Bila je u iskušenju da joj spusti poljubac na obraz, ali se bojala da bi je mogla probuditi..."

    "...Nina je živela život iz bajke. Ljubav između nje i Danijela nije jenjavala ni posle deset godina braka. Sada je imala trideset šest godina a on deset više i bili su u punoj snazi. I voleli su se kao prvog dana. Prisećajući se svih onih godina bez njega i praznine u srcu, sada je znala da je svaki trenutak samoće i očaja vredeo jer da je bilo drugačije, verovatno ne bi bila ovako srećna i ispunjena. Nađa je došla kao kruna njihove ljubavi, godinu dana nakon što su se venčali. Bila je mirna beba i izrasla je u vrlo pametnu devojčicu. U školi je bila među najboljima, pohađala je časove klavira, odnedavno je krenula i na tenis. Po liku je dosta podsećala na Ninu, a od Jasminke je nasledila kovrdže u kosi. Nina je sa strepnjom slutila kako će za neku godinu mamiti muške uzdahe i dobro je znala da to može biti podjednako i dobro i loše jer lepota je mač sa dve oštrice, kao i sve drugo u životu..."

 By
Jelena Stanojev
    
       

PISANO SRCEM (17)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (17) — Autor jekastrelac @ 13:29
 
     Novi Sad, 2011.
 
     - Mama, mama jesi li mi spremila sendvič?
     -Jesam, Petre, jesam. A ti požuri sa spremanjem, za sat vremena polazimo.
     Anđela je još jednom pažljivo proverila Petrovu torbu. Sve joj se činilo da je nešto zaboravila da mu spakuje, iako je sve bilo uredno složeno i pri ruci.
     Za ovih deset godina naučila je da bude i majka i domaćica. Stvarno je bila uspešna u tome. Uspešnija nego što je mislila da može biti. I dalje je držala do sebe, ali je Petar bio iznad svih i iznad svega. Nije mislila da se neko može toliko voleti. Barem ne ona koja je nekada toliko volela sebe. Od trenutka kada je Petar došao na svet i kada ga je prvi put uzela u naručje, znala je da će to biti ljubav za ceo život. Da će joj on biti najbitnija osoba u životu, bitnija od nje same.  Obožavala je da ga doji, uspavljuje i gleda ga kako spava. Nasmrt bi se prepala svaki put kad bi zaplakao. Volela ga je beskrajno, do kraja svemira i još toliko.
 
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com
facebook 
 

         


PISANO SRCEM (16)

Odlomak iz romana (16) — Autor jekastrelac @ 18:28

     "...Nina je blistala pred ogledalom u kratkoj beloj venčanici. Osmeh joj se razlio licem kada je ugledala Danijela iza sebe. Njegove ruke su se za tili čas našle oko njenog srtuka, a usne u udubljenju njenog vrata. Bio je tako stvaran. I bio je njen.
     - Znaš li da si božanstvena?
     - A znaš li ti da je maler videti mladu u venčanici pre venčanja?
     - Jedini maler koji me može zadesiti je da mi mlada pobegne s venčanja.
     - E, sada si mi dao sjajnu ideju.
     Oboje su se tome slatko nasmejali. Zatim mu je Nina oslonila glavu na grudi. Bile su tako čvrste i tople, ulivale su sigurnost.
     - Znaš li da sam tek sada konačno cela?
     - Kako to misliš?
     - Pa, uvek sam imala osećaj da mi nešto nedostaje da bih bila potpuno srećna. Tu, u mom srcu, bila je praznina.
     -To mesto si čuvala samo za mene. Imala si sreće, Kneževićeva.
     -Samo nemoj da se uobraziš - Nina ga je pljesnula po ruci.
     -Oh, mislim da već jesam..."
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 
      

PISANO SRCEM (15)

PISANO SRCEM (12), Odlomak iz romana (15) — Autor jekastrelac @ 11:15
 
     "...Mnogo suza je Anđela trebalo da prolije da bi shvatila da on nju zaista nikada i nije voleo, bar ne na način na koji bi muškarac trebalo da voli ženu s kojom će provesti ostatak svog života. U početku im je zaista bilo lepo. Onog trenutka kada su se prvi put sreli, na ovom istom mestu, među njima je proradila hemija. Sećala se njegovog pogleda kojim je odmerio od glave do pete i kako mu je uzvratila istim takvim pogledom. Bili su to pogledi puni žudnje. Sada su se gledali pogledima stranaca, kao kada nekog vidite prvi put, pa vam je neprijatno u njegovom prisustvu. Možda je Danijel osećao krivicu i na neki način joj je bilo drago zbog toga. Ako mu je išta loše želela, onda je to bio osećaj krivice prema njoj..."
 
     "...Šta je Nina drugo mogla da mu kaže osim istine. Bolne istine. Tonule su od stida njene prelepe zelene oči koje su ga nekada sa strašću gledale i utapale se u njegove. Njeni obrazi su rumeneli od srama isto kao što su u njegovom naručju buktali od želje i strasti. Usne su joj drhtale, ali ne od gladi za njegovim usnama, već od treme i gorkog priznanja. Nekada tako jaka i ponosna, stajala je sada pred Kristijanom manja od makovog zrna..."
 
By
Jelena Stanojev
jekastrelac@gmail.com 


Powered by blog.rs