Roman "Mesto u srcu"

PISANO SRCEM (10)

Generalna, Odlomak iz romana (10) — Autor jekastrelac @ 17:41

     "...On se prodorno zagledao u nju svojim tamnozelenim očima. Nina je u njima prepoznala želju. Ali gle čuda, umesto da se uplaši i pobegne od njega, ona je i dalje stajala tu, sasvim blizu, skoro da je mogla da oseti snagu njegovih grudi i ramena, kao i otkucaje njegovog srca. I pre nego što je bilo šta mogla da pomisli i učini, on je obuhvatio svojim snažnim rukama oko struka i spustio poljubac na njene meke i tople usne. Toplina se razlila svuda po Nininom telu i ona je počela da se privija uz njega, da žedno pije sladak sok sa njegovih usana dok mu je obavijala ruke oko vrata i provlačila prste kroz kosu..."
 
     "... On se potajno nadao njenom pozivu i opsesivno grabio telefon svaki put kad bi zazvonio, ne bi li ugledao njeno ime na displeju. Ali Nina očigledno nije marila za njega, niti za ono veče kada je bila na ivici da mu se preda. Sigurno se gorko kajala zbog tog trenutka slabosti i po svaku cenu nastojala da ga izbriše iz sećanja u naručju muškarca koga voli.
     Kristijanovu ljubomoru ništa nije moglo da opravda, toga je i sam bio svestan, ali ga je ona uporno razdirala pri pomisli da Nina pripada nekom drugom..."
 
By
Jelena Stanojev 

PISANO SRCEM (9)

Generalna, Odlomak iz romana (9) — Autor jekastrelac @ 11:19

          "...Nina je progutala knedlu, a rumenilo joj je buknulo u obraze.
     - Ne budite sujetni, Kristijane. Ne možete imati baš sve što poželite. Takav je život. Naučite da gubite.
     Kristijan je naišao na pogled pun drskog samozadovoljstva. Bilo je jasno da ga se više nije bojala, da njegova magična moć nad njom polako nestaje. Kao muškarca to ga je dražilo, ali snaga divljenja prema njoj bila je neuporedivo jača, morao je to sebi da prizna.
      - Nina - na njegove oči pala je senka, ispunile su se prazninom i zagledale se u daljinu kao u beskraj - nemam ja šta više da izgubim. Ono što sam najviše voleo davno je izgubljeno i svaki naredni gubitak je tako mali i beznačajan u odnosu na taj.
      Nina ga je već videla takvog, prepoznala tugu u njegovim očima, bila je ista kao ona pred slikom "Uplakanog anđela". Nešto ga je mučilo, bila je sigurna u to, ali nije mogla da dokuči šta..."

PISANO SRCEM (8)

Generalna, Odlomak iz romana (8) — Autor jekastrelac @ 16:49
 
      "...Pošto ga je spazila kako izlazi iz auta i kreće ka njoj, sve je odjednom postalo tako malo, ona je postala mala, manja od makovog zrna, svesna jedino njega, njegove neodoljive figure u crnoj košulji i pantalonama, širokog osmeha koji verovatno nikada nije silazio sa usana, otkucaja srca u grudima i totalnog haosa u glavi. Saberi se Nina, saberi se, govorila je sebi dok se trudila da izgleda pribrano, gledala ga s visine i ovlaš se osmehnula kada je na svojoj nadlanici osetila dodir njegovih usana..."
 
By
Jelena Stanojev
 
P.S. Ukoliko su vam odlomci iz mog romana "Mesto u srcu" zagolicali maštu i ukoliko želite da ga imate za sebe ili poklonite dragoj osobi možete me kontaktirati na e-mail adresi: jekastrelac@gmail.com 

PISANO SRCEM (7)

Generalna — Autor jekastrelac @ 08:55
 
     "...Prokletstvo, promrljao je sebi u bradu kad mu je pogled pao na dve ženske prilike od kojih mu se jedna učinila vrlo poznata. Tamne sunčane naočare sakrivale su njene lepe prkosne oči, ali je osmeh Mona Lize odavao. Oči ga nisu varale, to je glavom i bradom bila Nina Knežević. Kakva slučajnost! Ne Kristijane, sada ne možeš otići, krenuo je između stolova i kako se približavao, srce mu je sve jače tuklo. Zašto je tako delovala na njega, tražio je odgovor dok mu je hladan znoj klizio niz leđa. Možda je to bio znak da treba da odustane, da se okrene i ode. Ali ova misao je došla prekasno jer se njegov pogled, pun topline i divljenja, susreo sa ledom u njenim očima..."
 
      "...Dok su ga sledile kroz hodnik i predsoblje do dnevnog boravka, Nina nije mogla da ne primeti gibanje njegovih širokih ramena, pokrete mišićavih ruku, uzak torzo, i mada to nije želela, slatka jeza je prostrujala čitavim njenim telom. Ona se uplašila sopstvenih misli kad je uhvatila Kristijanov pogled i pomislila kako ih je verovatno pročitao, ali on se samo osmehnuo i učtivo im ponudio da sednu, a zatim ih ponudio pićem..."
By
Jelena Stanojev 
 
    
 


Powered by blog.rs