PISANO SRCEM (20)
"...Anđela gotovo da je skočila sa stolice i požurila ka izlazu na kome su se svi tiskali. Danijela više nije videla. Dobro je, pomislila je dok je silazila niz stepenice, kroz hodnik, opet niz stepenice, pa opet kroz hodnik. Hoće li najzad izaći iz ovog lavirinta, već je počela da paniči. Koraci su joj postajali sve brži, kao i disanje i otkucaji srca. Nije razmišljala o preprekama pred sobom, samo je želela da što pre pobegne odatle, a onda se spotakla o nešto i pre nego što je postala svesna svog pada, neko je stajao nad njom i pomagao joj da se pridigne.
Bio je to on. Danijel. Glavom i bradom. Držao je za ruku. U trenutku je sve stalo. Oboje su stajali tako, skamenjeni, pogleda uprtog jedno u drugo..."
By
Jelena Stanojev
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi