Roman "Mesto u srcu"

02 Jan, 2018

PISANO SRCEM

Jednom kad nas budu stigle godine... — Autor jekastrelac @ 16:25

Jednom kada nas budu stigle godine i kada nam kosu oboje u belo, setićemo se ove naše mladosti i žalićemo za prohujalim vremenom.

Ovo su godine kada mislimo da možemo sve, da letimo bez krila, da dotaknemo nebo. Mi smo kao nestašna deca, ljubav nam je dala slobodu i radimo sve po našoj volji. U očima nosimo zvezde i one sjaje uvek kad nam se pogledi sretnu.

Prepušteni jedno drugom, izgubili smo pojam o vremenu.

Moja soba odiše mirisom ruža i jasmina koje mi donosiš umivene  rosom  u rane jutarnje sate. Taj sladak miris budi moja čula, budi želju za tobom, za tvojim usnama, tvojim dodirima.

Nemoj me pitati koji je dan ili čas. Plašim se da ću se probuditi iz ovog prelepog sna, a htela bih još dugo, dugo da te osećam kraj sebe.

Volela bih da se nikada ne otreznimo od ovog ljubavnog napitka. Hoću da verujem da je to otrov koji će zauvek teći našim venama.

Hajde da ne mislimo na kraj. Hajde da budemo sebični i mislimo samo na sebe, na nas.     Hajde da uživamo u ovoj našoj mladosti  i činimo grehe u ime ljubavi.

Sve što je bilo juče neka ostane za nama. Nećemo misliti ni o onome što će se dogoditi sutra. Hajde da ugrabimo DANAS!

 

Jelena Stanojev 


Komentari

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs