Roman "Mesto u srcu"

Nedostaješ mi...

Znaš li kako nedostajanje ume da boli u hladna zimska jutra, kad se probudim i ugledam praznu stranu postelje? Sklopim oči i ponadam se da je to samo ružan san, a znam da nije. I onda zagrlim jastuk i udišem tvoj miris koji još uvek nije iščezao.

Kuvam prvu jutarnju kafu, za dvoje, po navici, a onda se setim da više nisi tu i tuga mi ispuni srce.

Izlazim napolje, mraz štipa za obraze. Fali mi tvoj džep, da u njemu zgrejem promrzle prste. I tvoji tragovi u snegu kraj mojih.

Pitaju me da li sam te prebolela. Kažem da jesam i nameštam lažni osmeh, a bol mi slama srce i u snu plačem i dozivam tvoje ime.

Nedostaješ mi...

Možda ću i ja tebi nedostajati, jednom kad ostaneš sam i kad i tvoja jutra postanu hladna kao moja, a nećeš imati koga da zagrliš s druge strane postelje. Kada kafa koju ćeš piti u tim hladnim jutrima bude imala gorak ukus samoće. Kad ne budeš imao čije prste da greješ u džepu jakne i kad kraj tvojih tragova u snegu ne bude ni jednih drugih. Kad te neki pogled ispod zimskog kačketa bude podsetio na moj, ili smeh u prolazu... Ili kad vidiš promrzlu pticu šćućurenu na ogoleloj grani. Možda ću ti tada nedostajati. Možda ćeš me tražiti u hodnicima sećanja. Možda ćeš tada poželeti da se vratiš u moj zagrljaj, a možda će biti kasno za to jer će moje ruke možda grliti nekog drugog.

Jelena Stanojev 

Šta se to dogodilo sa mnom? Stojim tu pred tobom, pognute glave.Nemam snage da te pogledam u oči jer mi hladnoća tvog pogleda savija čelik u grudima.

A ti ćutiš i okrećeš mi leđa. Kako samo boli to ćutanje.Osećaj bola pomešan sa gorkim ukusom ljubavi. Otrov za srce.

Iznenada si zalutao u moje ledeno kraljevstvo i osvojio ga bez borbe. Otopio si ledene bregove moje duše. Odustala sam od borbe pre nego što je i počela. Priznala sam poraz i predala se.

Pa ipak, bilo je lepo biti u tvojoj vlasti, sve dok ti, vladaru moj nisi poželeo da osvojiš neko novo kraljevstvo, jer je ovo vremenom postalo malo za tebe, velikog osvajača.

Šta si to učinio sa mnom, oholi vladaru mog srca? Zašao si duboko u moje pore i moje krvotoke... Razorio si, opustošio moje ledeno kraljevstvo i više nikada neće biti onakvo kakvo je bilo pre tebe.

Jelena Stanojev 

Sve moje dane si obojio najlepšim bojama proleća. Tvoj osmeh je sunce, tvoj pogled beskrajno plavetnilo neba. U tvom glasu utkane su najlepše reči ljubavi. U tvom naručju pronalazim svemir.

Voliš me na bezbroj načina. Voliš me bez navike. Voliš me iznova, uvek, zauvek. Voliš sve moje vrline i mane. Moje hirove propratiš osmehom i klimanjem glave. Osećaš moju zbunjenost, tihu patnju, moju bol. Imaš moć da me oraspoložiš bez reči, kada prođeš prstima kroz moju kosu, kada priljubiš usne uz moje čelo, kada mi nežno obrišeš suze i zagledaš se u moje oči.

Volim svaki trenutak proveden sa tobom. Sve ono što smo proživeli, što proživljavamo i što ćemo tek proživeti. Volim tvoje prisustvo, tvoj lik u ogledalu, tvoju senku. Volim kada si tajanstven i zamišljen. Volim taj tvoj zalutali pogled. Volim da budem zenica tvog oka. Tvoja jedina, tvoja svetica, tvoja boginja. I volim što si ti moj jedini, moj bog, biće koje obožavam.

Kraj tebe sam pronašla sebe. Ti me dopunjavaš, ispunjavaš, inspirišeš. Pre tebe sam bila izgubljena, zatvorena u nekom svom svetu. U jednom potezu srušio si sve barijere i uvukao mi se pod kožu. Prodreo si u svaku poru i potpuno osvojio moje srce. Uspeo si da otkloniš sve moje sumnje i strahove i naučio me da verujem u sebe, da volim sebe, da se radujem svakom svom uspehu i da svaki neuspeh prihvatim kao podstrek  za nešto bolje.

I ja sam ti zahvalna na tome. Zato što me voliš ovakvu kakva jesam. Zato što si oterao samoću. Zato što si uvek tu kada mi trebaš. Zato što činiš da se osećam lepom i poželjnom. I zbog milion drugih razloga.

Znam da ćeš se smeškati dok budeš čitao ovo. I kazaćeš mi da sam super. I znam da ću se istog trenutka naći u tvom zagrljaju. Evo, predajem ti se, bez ostatka. Jer ti si moje sve. Moja misao i moj smisao.

Volim te!

Jelena Stanojev 

Jednom kada nas budu stigle godine i kada nam kosu oboje u belo, setićemo se ove naše mladosti i žalićemo za prohujalim vremenom.

Ovo su godine kada mislimo da možemo sve, da letimo bez krila, da dotaknemo nebo. Mi smo kao nestašna deca, ljubav nam je dala slobodu i radimo sve po našoj volji. U očima nosimo zvezde i one sjaje uvek kad nam se pogledi sretnu.

Prepušteni jedno drugom, izgubili smo pojam o vremenu.

Moja soba odiše mirisom ruža i jasmina koje mi donosiš umivene  rosom  u rane jutarnje sate. Taj sladak miris budi moja čula, budi želju za tobom, za tvojim usnama, tvojim dodirima.

Nemoj me pitati koji je dan ili čas. Plašim se da ću se probuditi iz ovog prelepog sna, a htela bih još dugo, dugo da te osećam kraj sebe.

Volela bih da se nikada ne otreznimo od ovog ljubavnog napitka. Hoću da verujem da je to otrov koji će zauvek teći našim venama.

Hajde da ne mislimo na kraj. Hajde da budemo sebični i mislimo samo na sebe, na nas.     Hajde da uživamo u ovoj našoj mladosti  i činimo grehe u ime ljubavi.

Sve što je bilo juče neka ostane za nama. Nećemo misliti ni o onome što će se dogoditi sutra. Hajde da ugrabimo DANAS!

Jelena Stanojev